Andjeo: Zasto places draga Venero?
Ona: Ponovo bol. Ponovo. Zasto me povredjuje iznova i iznova?
Andjeo: Da li si pokusala da odes iz te boli?
Ona: Ne zelim. Volim ga.
Andjeo: Sta tacno volis kad kazes “Volim ga” ?
Ona: Bilo nam je divno. Nacin na koji mi se obracao, sta je za mene sve radio. Nacin na koji mi je pruzao paznju. Osecala sam se sretnom.
Andjeo: Volis osecaj koji ti je probudio. To je osecaj sigurnosti, zastite, podrske. Neznost. Vreme posveceno samo tebi. Da li sam u pravu?
Ona: Da!
Andjeo: Draga Venero, nedostaje ti ono sto je on oziveo. Nije mogao oziveti nesto sto u tebi vec ne zivi. Isprovocirao je najlepse osecaje koje kao bezuslovna ljubav zive u svima nama. Isto tako draga Venero dodju dani kada neki odnos prerastemo. Nije vise deo naseg puta. Ne budi vise te magicne osecaje koji vec u nama zive. Porasla si. Promenila si se. Dusa trazi sirenje. Dusa trazi tu lakocu. Zato pati jer je vise ne dobija. Svo to vreme sve to tesko tu je da se zaustavimo. Tu je da se preslisamo. Da li smo izgubili sebe na tom putu da moramo da dobijemo taj osecaj ljubavi spolja? Da li smo zgazili sebe da bi posedovali nesto sto se posedovati ne moze? Cela si. Svoja si. Ako trazis da te neko celom ucini jos uvek treba da rastes. Ljubav si ti. Ljubav je TU. Dozvoli joj da izadje iz tame gde si je gurnula ostavsi u odnosu punom grca, bola i patnje. Pusti je napolje. Pusti je da zasija. Pusti je da te vrati sebi. Lepa si. Toliko si lepa. I sa suzama si lepa jer i sada sijas. Ne moze ljubav srca niko ugasiti. U tvom je toliko ljubavi. Pusti je da izadje. Samo pusti. Ja sam tu. Samo se seti da sam uvek tu. Pratim svaki tvoj korak. Cujem svaku tvoju misao. Osetim svaku tvoju emociju. Pozovi me kad god pozelis i ja sam tu. Mozemo zajedno da upalimo svetlo gde god je tama. Mozemo zajedno da podjemo na put. Da li si spremna?