O meni
Story...
Zovu me “Čarobnica”.
Dobila sam ipak drugačije ime – Isidora. Moj put nalik je mnogim putevima. Težak, pun bola, padova pa borbi za bolje sutra, za lepše jutro, za ljubav i prihvatanje. Moj san oduvek je bio živeti život u kom postoji ljubav, podrška, u kom je moguće živeti svaki svoj san. Moj put ljubavi ka astrologiji počeo je maminom knjigom na polici koju sam čitala kao dete a nisam mogla tada da je shvatim. Neptun kao moja dominantna planeta često je donosio iluzije, ali i bio najjači poziv i pružena ruka za moje duhovno putovanje, za povratak intuiciji i početak puta kojim se ređe ide, moje isceljenje. Prošla sam učenje Lujze Hej. Razgovarala sam sa svojim andjelima. Prošla sam proces PEAT metode duhovnog rasta i razvoja koju je stvorio psiholog Živorad Slavinski i postala sertifikovani PEAT procesor. Svoj let kroz čaroban svet astrologije nastavljam izučavajući osnove natalne i prediktivne astrologije na Institutu za astrološka istraživanja i edukaciju “Johannes Kepler” u Beogradu. Tada kreće magija! “Neptunove priče” pokrećem januara 2021. godine u trenutku kada su suze bojile moj dan. Kada je najteže anđeli kažu “Sad možeš najviše”. Prenosim poruke neba. Pišem priče i dajem im boje. Ne moraš imati predznanje da razumeš govor srca. Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne može sagledati. I ništa nije slučajno. I nisi slučajno tu. Sada samo zatvori oči. Udahni ljubav i poverenje. Izdahni sve što ljubav nije. I evo još nešto o meni na dan kada se grle Mesec i Venera (jer ništa nije slučajno):
Ime mi je Neptun. Ne vidiš me jasno, znam.
Ne vidiš ni ko sam, znam. Menjam lice poput
glumice. To mi je uloga, da se zaštitim.
Pokazaću ti sve, a da ne vidiš ništa.
Zaćutaću možda, a videćeš sve. Koliko
si spreman dečače da zaroniš duboko
unutar sebe? Samo odatle možeš da
pogledaš kroz prozor moje duše. Tu sam da
pričam, ali ne rečima. To ne umem. Tu sam da
nestanem, ali tu sami kad nisam tu. Ne
znam da li i postojim u tvom životu jer me ne
možeš uhvatiti i biti siguran da sam kao sve
tvoje Venere, jer nisam. Mogu da budem ti
ništa. Mogu da budem ti sve. Moj svet nije
vidljiv tvojim okom. Moj svet osetićeš svojim
srcem. Znam da me zovu iluzija. Znam da
me zovu imaginacija. Znam da me vide
drugačije jer moj dom jeste more a živim
duboko od njihovih pogleda. Tužna sam
nekad jer me ne čuju. Moj govor samo je
drugačiji. Ja pričam srcem. Čućeš ga možda
jednom dečače, ako dovoljno utišaš svoj um.
Možda….
Isidora Lekić
